Doktorirao je 1999.god. na Odseku za fiziku Bristolskog univerziteta sa temom: "Priimena lokalno funkcionalne teorije na povrsinske fazne prelaze".
Lokalno funkcionalna teorija faznih prelaza omogucava konzistentan
neperturbacioni neklasican prilaz problematici povrsinskih faznih
prelaza termodinamickih sistema. Teorija se moze primeniti u svim
prostornim dimenzijama dozvoljavajuci izvodjenje vrlo preciznih
neklasicnih rezultata u dimenzijama manjim od gornje kriticne dimenzije
ali i egzaktnih rezultata teorije srednjeg polja u dimenzijama vecim od
gornje kriticne dimenzije. Takodje, teorija dozvoljava analize i
poredjenja u duhu Wilson-ove teorije u "razlomljenim" dimenzijama u
smislu epsilon ekspanzija.

Ova teorija je uspesno primenjena na problem kriticne adsorpcije tecnih
binarnih smesa koje pripadaju Ising-ovoj klasi univerzalnosti. Rezultati
koji se odnose na univerzalne fizicke velicine kriticne adsorpcije kao
sto su povrsinske amplitude i adsorpcioni profili izvedeni su u oblasti
koegzistencije termodinamickih faza i u oblasti van nje.

Casimir-ov problem odnosi se na konfinirane sisteme ili polja koji su
okarakterisani jakim fluktuacijama parametra uredjenja ili polja zbog
cega se javljaju privlacne ili odbojne sile izmedju granica. Lokalno
funkcionalna teorija je uspesno primenjena u racunanju univerzalnih
Casimir-ovih amplituda i profila za simetricne i antisimetricne granicne
uslove. Istovremeno vrlo precizni rezultati dobijeni su i za temperature
razlicite od kriticne. Moguce su dalje generalizacije teorije zbog
ispitivanja drukcijih granicnih uslova.
Osnovni doprinos teorije generalno je u prostornoj dimenziji tri koja je
nedostupna za druge teorijske analiticke ili perturbacione pristupe.

Gustinsko-funkcionalne teorije povrsinskih faznih prelaza mogu biti vrlo
pogodne za ispitivanje faznih dijagrama konfiniranih sistema kada su i
adsorbent i fluid okarakterisani dugodometnim interakcijama koje mogu
biti i dugodometnije od van der Waals-ovih sila zbog specificnih
jonizacionih efekata na povrsinama. Za takve fazne prelaze gornja
kriticna dimenzija je strogo  manja od tri, pa ovaj tip teorija vec u
limitu teorije srednjeg polja moze obezbediti pouzdane rezultate koji se
mogu porediti sa eksperimentom.