Студијски програм : Дипломске-мастер студије

Назив предмета: Глобални ефекти загађења

Наставник: Проф. др Драгољуб Белић

Статус предмета: Изборни

Број ЕСПБ: 4

Услов:

Циљ предмета: Да студенте упозна са и оспособи за бављење проблематиком глобалног загађења животне средине и применом физичких метода за мерење нивоа загађења и за решавање нагомиланих еколошких проблема.

Исход предмета: Упознавање са глобалним ефектима загађења. Ефекат киселих киша. Смањење озонског омотача Земље или ефекат озонских рупа. Глобално загревање или ефекат стаклене баште. Упознавање са физичким методама и поступцима који се користе за идентификацију и одређиванје концентрације појединих полутаната у атмосфери. Преглед метода и поступака који се користе за пречишћавање загађених отпадних гасова. Упознавање са проблематиком топлотног оптерећења околине. Упознавање са потенцијалним изворима чисте енергије у будућности. Улога и овладавање фузионом енергијом. Светске акције на решавању глобалниџ ефеката загађења Земљине атмосфере.  

Садржај предмета:

Теоријска настава: Проблеми загађења животне средине. Узроци загађења и систематизација порекла полутаната. Савремене методе испитивања загађености ваздуха. Глобални ефекти загађења. Киселе кише. Основни узроци настанка киселих киша, најистакнутији политанти. Сува и влажна депозиција полутаната. Мерење киселости pH-скала. Утицај киселих киша на материјална добра. Озонске рупе. Тропосферски и стратосферски озон. Јединице за концентрацију озона. Апсорпција УВ зрачења. Најистакнутији полутанти који оштећују озонски омотач. Бечка конвенција и Монтреалски протокол о ограничењу емисије флуорохлорокарбона. Ефекат стаклене баште. Најистакнутији полутанти, гасови стаклене баште. Корелације концентрације полутаната и температуре атмосфере. Глобално загреванје и последице које оно има. Активности на ублажавању ефеката. Кјото протокол. Безотпадне технологије. Рециклирање, модел за искоришћавање енергије и сировина. Проблеми топлотног оптерећења околине. Енергетски извори будућности.

 Практична настава:Практична настава се одвија у два облика. Један је израда семинара по избору и интересовању студената на 25 задатих тема и други је практично упознавање са уређајима који се користе за детекцију полутаната ваздуха и мерење њихове концентрације у лабораторијским усковима, као и посета институцијама које се овом проблематиком професионално баве.

Литература:

1. Физика и екологија, универзитетски уџбеник, Д. С. Белић, Физички факултет Универзитета у Београду , Студио плус, Београд, 1992.

2. Environmental protection agency: www.epa.gov

Број часова  активне наставе 4

Теоријска настава: 2

 

Практична настава: 2

Методе извођења наставе

Предавања (Теоријска обрада тематских јединица, практични примери, демонстрациони  огледи), излагање семинара и дискусија, експерименталне вежбе.

Оцена  знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

 

Завршни испит

поена

активност у току предавања

15

писмени испит

20

активност у току рачунских вежби

15

усмени испит

30

активност у току практичних вежби

20

УКУПНО

100