Студијски
програм : Основне
академске
студије |
|||||
Назив
предмета: Обрада
резултата
мерења |
|||||
Наставник: Доц.
Ђорђе
Спасојевић |
|||||
Статус
предмета: Обавезни |
|||||
Број
ЕСПБ: 6 |
|||||
Услов: уписана прва
година
студија |
|||||
Циљ
предмета: Да се
студенти
упознају са
основама
обраде
експерименталних
података. |
|||||
Исход
предмета: Усвајање
основних
метода
приказивања
и савремене нумеричке
обраде
експерименталних
података. |
|||||
Садржај
предмета: Класификација
мерења (по
облику
функционалне
зависности,
методу,
референтном
нивоу и
начину
представљања
резултата).
Статичке
особине
мерних
инструмената
(опсег, читљивост,
моћ
разлагања,
тачност,
прецизност,
линеарност,
дрифт,
хистерезис,
праг
инструмента
и
ефикасност).
Кодекс
предтсваљања
експерименталних
резултата.
Сигурне и
несигурне цифре;
значајне
цифре:
имплицитна
и експлицитна
грешка.
Апсолутна и
релативна
грешка.
Врсте
експерименталних
грешака
(систематске,
случајне,
омашке).
Врсте
систематских
грешка.
Узроци
настанка
случајних
грешака. Процена
систематске
грешке
појединачног
и поновљеног
директног
мерења. Дефиниција
доброг
инструмента
– усклађеност
грешке
мерења и
класе
тачности;
калибрација.
Процена
максималне
грешке
(размака варијације)
индиректно
мерене
величине. Графичко
представљање
експерименталних
података и
фитовање на
праву
линију
графичким
методом.
Релативне
фреквенције,
хистограм и
дистрибуција
вероватноће
појављивања
резултата
директно
мерене
величине.
Очекивана вредност,
варијанса и
стандардна
девијација
дистрибуција;
особине. Униформна
дистрибуција;
њена
очекивана вредност
и
стандардна
девијација.
Нормална
дистрибуција
– дефиниција
и особине;
значај за
случајне
процесе.
Аритметичка
средина и
средње
квадратно
одступање
експерименталних
резултата –
дефиниција
и основне особине. Дистрибуција
аритметичких
средина и
стандардна
грешка.
Приказивање
средње
вредности
на
изабраном
нивоу
поверења.
Случајна
грешка
индиректно
мерене
величине;
корелација.
Средња
вредност
средњих
вредности;
интерна и
екстерна
грешка
отежињене
средње
вредности.
Принцип
фитовања
експерименталних
података
(обичном и
отежињеном)
методом
најмањих
квадрата.
Фитовање
праве
линије
обичним
методом
најмањих
квадрата.
Фитовање
праве
линије
отежињеним
методом
најмањих квадрата
и процена
грешака. |
|||||
Литература:
1) И.
Аничин, Обрада
резултата
мерења (Физички
факултет,
Београд, 2006). 2) Ј.
Сливка, Обрада
резултата
физичких
експеримената
(Стилос, Нови
Сад, 1995). 3) Д.
Ђуровић, Математичка
обрада
астрономских
посматрања (ПФВ,
Београд, 1979). |
|||||
Број
часова активне
наставе |
Теоријска
настава: 5 (2+3) |
Практична
настава: |
|||
Методе
извођења
наставе: Предавања
(теоријска
обрада
тематских
јединица;
примери),
рачунске
вежбе
(домаћи
задаци),
колоквијум. |
|||||
Оцена знања
(максимални
број поена 100) |
|||||
Предиспитне
обавезе |
поена |
Завршни
испит |
поена |
||
5 |
писмени
испит |
30 |
|||
активност
на рачунским
вежбама |
5 |
усмени
испт |
50 |
||
колоквијум |
10 |
Укупно |
100 |
||