Студијски програм: Основне академске студије
Назив предмета: Примењена спектроскопија
Наставник: Доц. др Иван Дојчиновић
Статус предмета: Обавезни
Број ЕСПБ: 4
Услов:
Циљ предмета: Да упозна студенте са основама спектроскопије у циљу њене примене у спектроскопској квалитативној и квантитативној анализи, дијагностици плазме итд.
Исход предмета: Усвајање основних појмова везаних за спектроскопију и коришћење спектроскопских апарата за квалитативну и квантитативну анализу узорака, одређивање састава плазме, електронске концентрације и температуре плазме. Стицање основе неопходне за обраду спектара, фитовање профила спектралних линија, налажење основних карактеристика линија са циљем одређивања особина узорака. Припрема студената за практично коришћење спектроскопије у циљу проучавањ физичких и хемијских процеса.
Садржај предмета: Теоријска настава: Карактеристике атомских и молекулских спектара; Фина и хиперфина структура атомских спектара; Земанов и Штарков ефекат; Тињави и лучно пражњење, корона, варница, ICP; Ласери; Извори рентгенског зрачења; Детектори зрачења: фотомултипликатори, MCP, фотодиода, ОМА, CCD; Калибрација детектора зрачења; Карактеристике монохроматора са призмом и дифракционом решетком; Фабри - Перо интерферометар; Мајкелсонов интерферометар; Мах-Зендеров интерферометар; Интензитет спектралне линије; Ајнштајнови коефицијенти; Време живота побуђеног нивоа; Метастабили; Оптичка дебљина спектралне линије; Ширење и померање спектралних линија; Инструментална ширина; Доплерово померање и ширење спектралних линија; Штарково померање и ширење спектралних линија; Континуално зрачење; закочно и рекомбинационо зрачења; Одређивање температуре у плазми; мерење електронске концентрације; Раманова спектроскопија; Емисиона и апсорпциона спектрална анализа; Квалитативна и квантитативна спектрална анализа; Флуоресцентна и фосфоресцентна спектрална анализа; Рентгенска спектрална анализа. Практична настава: Уводни део: упознавање са спектралним уређајима, изворима плазме. Експерименталне вежбе: 1. Калибрација спектралног уређаја; 2. Одређивање температуре плазме помоћу Болцмановог нагиба; 3. Одређивање ротационе температуре; 4. Одређивање температуре плазме помоћу једначине Саха; 5. Одређивање електронске концентрације у плазми помоћу Штаркове ширине линија; 6. Одређивање температуре плазме помоћу Доплерове ширине линије; 7. Одређивање брзине плазме помоћу Доплеровог померања линија.
Литература: 1. Г.Р. Харисон, Практична спектроскопија, Научна књига, Београд, 1962. 2. A.P. Thorne, Spectrophysics, Chapman and Hall & Science Paperbacks, London, 1974.
Број часова активне наставе: 4	Теоријска настава: 2		Практична настава: 2
Методе извођења наставе: Предавања (теоријска обрада тематских јединица, практични примери, демонстрациони огледи), семинарски рад, експерименталне вежбе.
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе	поена	Завршни испит		поена
активност у току предавања	20	усмени испит		40
практична настава	10	колоквијум		10
семинар	20