Др Илија Марић

Ванредни професор

Кратка стручна биографија

Кандидат др Илија Марић je студирао физичку хемију (1972-1977) на ПМФ-у у Београду и одличним успехом дипломирао са темом „Одређивање радијационо-хемијског приноса CO2 у дихидрату оксалне киселине озраченом гама-зрацима 60Co”. Од 1981. до 1987. студирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду и дипломирао са највишом оценом на тему „Трећи род бића у Платоновом Тимају”. Завршио је последипломске студије филозофије (савремена филозофија) и 1993. одбранио магистарски рад „Платонизам и модерна физика”. На Филозофском факултету у Београду 14. VI 2002. одбранио је докторску дисертацију „Философија на Великој школи”. За доктора филозофије промовисан је 24. X 2002.

Кретање кандидата у служби одвијало се на следећи начин: 1978-1981. асистент приправник на групи за физичку хемију ПМФ-а у Београду. 1987/88. професор физике на Педагошкој академији за образовање васпитача у Београду 1989. асистент приправник на групи за физику ПМФ-а у Београду. 1997. асистент на Физичком факултету Универзитета у Беогарду. 2003. доцент на Физичком факултету Универзитета у Београду. 2008. реизабран за доцента на Физичком факултету Универзитета у Београду. 2009. ванредни професор на Физичком факултету Универзитета у Београду.

У периоду од 1989. до 1999. члан је редакције интердисциплинарног часописа за хуманистичке науке Гледишта чији је издавач Београдски универзитет. Од 1993. до 1997. члан је редакције часописа Филозофске студије као и истоимене пратеће библиотеке, чији је издавач Српско филозофско друштво. Од 2000. члан је редакције часописа Источник који издаје друштво «Источник». Од 1996. па до сада уредник је за филозофију у Издавачкој кући «Плато» из Београда.

Учествовао је у раду више научних скупова/симпозијума, а одржао је више јавних предавања. Учествовао је и у представљању књига, а више радова му је емитовано на Трећем програму Радио-Београда. Бавио се популаризовањем филозофије и физике.

Члан је редакције за философију у оквиру Српске енциклопедије коју издају САНУ, Матица српска и Завод за уџбенике и наставна средства. Такође је сарађивао и на једнотомној Енциклопедији српског народа (Београд, 2008), коју је објавио Завод за уџбенике и наставна средства, као и у Српском биографском речнику у издању Матице српске и у Енциклопедији Републике Српске. Преводи филозофске текстове са руског и енглеског језика. Објавио је преводе седам књига и преко педесет чланака.

Списак значајнијих публикација
Философија и наука, Плато, Београд, 1997, 328 стр.
Платон и модерна физика, Друштво философа и социолога Црне Горе, Никшић, 1997, 276 стр.
Философија на истоку Европе, Плато, Београд, 2002, 382 стр.
Стара физика и физика код Срба, Отачник, Београд, 2013, 381 стр.
"Хемпел, англосаксонска и континентална философија науке", у: К. Хемпел, Филозофија природних наука, Плато, Београд, 1997, стр. 149-160.
"Болцманова философија науке", Theoria, 2/2007, стр. 67-79. 
"Платонова философија математике", Филозофски годишњак, 21/2008, стр. 23-34.