Квалитет финансирања високошколске установе обезбеђује се кроз квалитет извора финансирања, финансијско планирање и транспарентност у употреби финансијских средстава што доводи до финансијске стабилности у дугом року.
Физички факултет је државни факултет, те има дугорочно обезбеђена финансијска средства неопходна за реализацију наставног процеса и научно-истраживачког рада и осигурава његову финансијску стабилност. Извори финансирања Физичког факултета су: средства која обезбеђује Република Србија као оснивач, школарине и накнаде везане за обавезе студената, средства од научно-истраживачких и стручних пројеката, накнаде за комерцијалне и остале услуге и други извори у складу са законом.
Физички факултет је у највећој мери финансиран из буџета Републике Србије преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја. У структури прихода Факултета средства примљена од МПНТР су у претходне три године учествовала са 80.05% у укупним приходима Факултета. Сопствена средства су у просеку чинила 14.75%, а инострани уговори 5.2% свих прихода. У периоду од 2017. до 2019. године, Физички факултет је просечно годишње остваривао приход од 273.725.000,00 динара (прилог 12.1). У оквиру средстава из буџета за зараде је било опредељено 61%, за науку 31,81% а остатак се односио на режијске трошкове, докторске студије, центар изузетне вредности, билатералне уговоре итд. Приходи од самофинансирајућих студената и друге накнаде везане за обавезе студената чинили су највећи део, 61.7% сопствених прихода, док су тржишни приходи од продаје производа и услуга чинили у просеку 24% сопствених прихода.
Просечни расходи Физичког факултета су у периоду од 2017. до 2019. износили 269594000 динара, од чега су скоро 65% зараде и надокнаде зарада. Ауторски хонорари, административне и стручне услуге и усавршавање учествовали су просечно са 21.42% у укупним расходима, а на сталне трошкове (енергетске, комуналне услуге) просечно се односило 6.63% расхода. Из финансијског извештаја за 2019. (прилог 12.2) и претходне године, види се да је Факултет рационално располагао својим средствима и све своје обавезе измиривао у законском року.
Савет је највиши орган управљања Факултетом, а помоћни органи у области финансија су продекан за финансије и финансијска служба Факултета. Савет доноси финансијски и план набавки, разматра и усваја извештај о пословању и годишњи обрачун Факултета, усваја план коришћења средстава за инвестиције, даје сагласност на одлуке о управљању имовином Факултета, даје сагласност на расподелу финансијских средстава, врши избор екстерног ревизора финансијског пословања и доноси одлуку о висини школарине.
Факултет, у складу са законом, има финансијски план којим се планира распоред и намена финансијских средстава (прилог 12.3). Финансијским планом је обезбеђена финансијска стабилност и ликвидност у дужем временском периоду. Средстава која обезбеђује оснивач, Република Србија, дугорочно обезбеђују основну делатност Факултета тј. извођење акредитованих студијских програма. Јавност и транспарентност извора финансирања и начина употребе финансијских средстава Физичког факултета обезбеђена је кроз извештај о попису имовине, план јавних набавки и годишњи финансијски извештај који усваја Савет Факултета.
SWOT анализа |
|
Предности: |
Факултет има обезбеђена финансијска средства из буџета Републике Србије за обављање основне делатности. +++ |
Слабости: |
Финансијска средства која Факултет добија из буџета Републике Србије нису довољна за развој Факултета. +++ Недовољна су средства опредељена за материјалне трошкове: режијске трошкове и потрошни материјал за лабораторијске вежбе. +++ |
Могућности: |
Проширење научно-истраживачких и стручних услуга и додатно улагање сопствених средстава. ++ |
Опасности: |
Заостајање у укупном, посебно експерименталном (наставном и истраживачком) раду и унапређивању курикулума тј. студијских програма. +++ Одлив кадрова због недовољних могућности. ++ |
На основу свега изнетог може се закључити да Физички факултет испуњава Стандард 12.
Већ дуги низ година финансирање материјалних трошкова од стране оснивача није довољно и изискује све већу потребу за учешћем сопствених извора средстава. Министарство просвете, науке и технолошког развоја би требало да коригује финансирање факултета, на пример по студијским програмима и типу студијских програма, или по потребама привреде и просвете, а не по броју студената. Поред тога, треба предложити да материјалне трошкове за услуге јавних предузећа (тзв. “хладни погон”: комуналне услуге, струја) МПНТР плаћа директно.