Naucni rad zapocela je u laboratoriji za spektroskopiju cvrstog stanja Instituta za Fiziku, baveci se eksperimentom. Oktobra 1970 godine  nastavlja  naucni rad  u grupi profesora  B. S. Tosica,  u oblasti teorijske fizike kondezovanog stanja, iz kog rezultiraju magistarski rad i doktorska disertacija, ciji su naslovi prethodno navedeni, kao i veci broj naucnih radova, publikovanih u medjunarodnim casopisima. Konkretnije, rad sa profesorom B. S. Tosicem  je uglavnom bio posvecen problemima iz teorije ekscitona, a delimicno problemima biofizickih  implikacija teorije amplitudnih solitona. Nakon studijskog boravka u Giessenu (Nemacka)   1989. godine, gde je boravila po pozivu profesora H. Bolterauera, svoja istrazivanja fokusira na biofizicku problematiku, odnosno na problem prenosa informacija u biofizickim sistemima. Na zalost, iako su ova istrazivanja zapoceta u saradnji sa profesorom Bolterauerom, nisu mogla biti tako i nastavljena iz poznatih razloga.