In memoriam
Историјат
Формирање Универзитета у Београду и настанак студија физике и метеорологије
Почетак високошколске наставе и научног рада у области Физике и Метеорологије може се повезати са формирањем Универзитета у Београду. У том смислу може се природно поћи од Лицеја, прве високошколске установе у Кнежевини Србији. Лицеј је образован у Крагујевцу, тадашњој престоници Кнежевине, 1838. године, да би са пресељењем престонице у Београд 1840. године и Лицеј прешао у Београд. Физика се предаје од самог почетка рада Лицеја, али је била предвиђена као предмет на другој години, тако да су предавања започета академске 1839/40. Први предавач физике је био философ Константин Бранковић. Настава је почела 10. октобра 1839. године и тај дан Физички факултет слави као Дан Факултета. Константин Бранковић је физику предавао свега два месеца, након чега је је наставу преузео Антоније Арнот Арновљев (1798-1841) као први стални професор физике. 
У тој раној фази развоја физичких наука у Србији, наставу физике су држали још и Јован Рајић, Геогије Мушицки и Јанко Шафарик. Међутим, први озбиљнији корак у развоју наставе физике учинио је др Вук Маринковић (1807-1859) који је физику предавао десет година, од 1849. до 1859. године и за своје студенте написао и први уџбеник "Начела физике". Такође, у време када у Лицеју нису постојале ни библиотеке ни лабораторије, формирао је збирку физичких инструмената (учила). Тек касније, 1855. године, професор Јосиф Панчић, познати биолог, допринео је формирању библиотека и низа кабинета из разних природних наука укључујући и Физику.
1863. године Лицеј прераста у Велику школу са три факултета. Један од ових факултета, Филозофски, обухватао је поред филолошких, филозофских и историјских предмета и предмете из математике и природних наука, укључујући и Физику. Општа карактеристика ове нове етапе развоја високог школства јесте развој и јачање природних наука. 1873. године прецизирају се наставни планови на Филозофском факултету. Поред тога, овај факултет дели се на два одсека од којих Природноматематички одсек обухвата математику и предмете до тада уведених природних наука. Осамдесете и деведесете године 19. века представљају етапу убрзаног развоја Велике школе, Филозофског факултета а посебно природних наука. У прегледу наставног плана за Природноматематички одсек за 1890/91. годину наводи се метеорологија као посебан предмет, а у прегледу помоћних установа прецизира се постојање физичког кабинета и метеоролошке и астрономске опсерваторије.
Већ 1896. године извршена је подела Филозофског факултета на четири одсека, којим се из Природноматематичког одсека издваја посебан Математичко - физички одсек, који поред предмета ове две области науке, обухвата астрономију и метеорологију. 1900. године у саставу Филозофског факултета постоји 11 наставних група од којих прве три групе садрже предмете теоријске физике, експерименталне физике и метеорологије (и друге предмете). У оквиру уредбе којом се прецизира постојање ових наставних група посебно се даје преглед семинара и завода у коме се прецизира постојање Семинара за математику, механику и теоријску физику, Физичког завода и Метеоролошке и астрономске опсерваторије.
1905. године остварена је реорганизација високошколске наставе и научног рада доношењем Закона о Универзитету. Реорганизација је обухватила и Филозофски факултет, у оквиру кога се образује петнаест група наставних предмета. Поред једне групе са експерименталном физиком као основним усмерењем наводе се четири групе у које је укључена физика и једна група у коју је укључена метеорологија. Поред дипломских испита предвиђена је и израда докторских дисертација и одбрана дисертације односно докторски испит.
Даље промене учињене су 1911. године и то је практично означило дефинитивно уобличавање Филозофског факултета у периоду до Првог светског рата. Број студијских ("испитних") група увећан је на деветнаест, сто је допринело потпуном издвајању студија Физике од студија других природних наука. Не задржавајући се на појединостима, које указују на континуитет развоја Физике, Метеорологије и свих других наука обухваћених Филозофским факултетом, поменућемо само да је у питању период интензивног развоја наставе и научно-истраживачког рада.
Физика и метеорологија између два рата
Први светски рат значио је прекид рада Филозофског факултета и Универзитета у Београду уопште. По завршетку рата долази до обнављања високошколске наставе и научно - истраживачког рада. Овај период није само просто обнављање, већ и значајно разгранавање наставе и успешан развој научног рада са резултатима, који су привукли приметну пажњу научне јавности у свету. То вреди за цело временско раздобље до Другог светског рата. Поменуто посебно вреди за Филозофски факултет. У периоду између 1925. и 1927. године у оквиру факултета оформљено је двадесет осам студијских група, осам семинара страних језика и седамнаест завода у чији састав су ушле и раније поменуте институције за Физику и Метеорологију. Због овако великог обима делатности факултет је подељен (нова подела) на два такође обимна одсека, Природноматематички и Историјско-филолошки. При томе, први одсек обухватио је једанаест наставних група. Једна од ових група била је Група за Физику. Поред тога, предавања из Физике слушали су студенти девет других студијских група а предавања из Метеорологије студенти четири студијске групе.
Формирање Природно-математичког факултета и развој физике и метеорологије
Други светски рат означио је поновни прекид универзитетске наставе и научно - истраживачког рада. Већ 1944. године извршене су припреме за обнову рада Универзитета од 1945. године, па, према томе, и Филозофског факултета. 
То је значило отклањање последица огромних материјалних штета, насталих у рату и обнову великог дела наставно-научног кадра. Овај процес одвијао се успешно. Међутим, Филозофски факултет представљао је изузетно гломазну и хетерогену научно-наставну целину, због чега је 1947. године тадашње Министарство просвете Н.Р. Србије донело одлуку о подели Филозофског факултета на два факултета: Природноматематички и Филозофски (Приметимо да је 1960/61. године овај други факултет подељен на два: Филозофски и Филолошки). Школска 1947/48. година представља прву годину самосталног рада Природноматематичког факултета. Интензиван развој овог факултета условљавао је да се у кратким временским роковима остварују доста крупне промене у организационом уређењу Факултета. Исто тако, у краћим временским раздобљима кроз састав факултета пролазиле су поједине студијске групе, које су се касније издвајале у посебне факултете или су се прикључивале другим факултетима. Ми се нећемо задржавати на овим појединостима. Поменућемо да је 1948. године утврђено постојање 10 студијских група на Природноматематичком факултету да би 1987. године постојало 12 група са бројним смеровима, који су распоређени по овим групама. У саставу ових група стално су фигурисале група за Физику и група за Метеорологију. Перманентни развој Физике и Метеорологије, као и других природно - математичких наука, био је праћен развојем научно-истраживачког рада, формирањем нових лабораторија и увећањем броја наставника и сарадника. То је омогућило да се остварује практично континуирано усавршавање наставних планова и програма и образовање нових наставних смерова.
1968. године ступио је на снагу Статут Природно-математичког факултета верификован од стране Извршног већа Н.Р. Србије. Овим Статутом прецизирано је постојање научно - истраживачких установа у оквиру факултета, па се утврђује и постојање Физичког института и Метеоролошког завода. Исто тако, прецизира се постојање катедри као основних научно - наставних јединица. Међу овим катедрама помињу се Катедра за Физику и Катедра за Метеорологију. Поменутим Статутом утврђено је и увођење тростепене наставе на Факултету: настава првог степена, у трајању од две године требало је да обезбеди стручњаке са вишом спремом; настава другог степена у трајању од две наредне године (укупно 4 године) обезбеђивала је стручњаке са високом спремом; настава трећег степена, у трајању од две следеће године, припремала је научне и стручне кадрове за самосталан истраживачки рад у различитим институцијама. На трећем степену студија Физичке групе постојала су четири смера: Теоријска физика, Нуклеарна физика, Физика чврстог стања и Физика јонизованих гасова. Метеоролошка група имала је само један смер ових студија. Студије првог степена нису се оправдале у пракси - није било заинтересованих кандидата.
Из наведених разлога усвојен је нов Статут Природноматематичког факултета, којим су поново уведене четворогодисње студије а уведене су последипломске студије као виша форма студија и то два вида ових студија: магистратура, као одређена модификација претходних студија трећег степена са увећеним бројем смерова, и специјализација. Специјализација је имала два усмерења: ужу стручну специјализацију и специјализацију за наставнике средњих школа.
1986/87. године укинута је Виша педагошка школа (ВПШ) у Београду а одговарајуће делатности у области природних наука и математике преузели су истородни делови Природноматематичког факултета. Ово преузимање обавеза значило је омогућавање студентима укинуте ВПШ да заврше започете студије али, исто тако, проширење видова студија за будуће наставнике у Србији.