Др Драган Реџић

Доцент

Кратка стручна биографија

Драган Реџић рођен је 7. јануара 1958. године у Добоју. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. На Физичком факултету Универзитета у Београду, смер Теоријска физика, дипломирао је јануара 1981. године са просечном оценом 9,22 (Октобарска награда града Београда за најбоље научне и стручне радове студената).  На истом факултету магистрирао је 2004. године, смер  Настава физике, а докторирао 2009. године, на теми „Егзактна решења неких проблема електродинамике тела у кретању у оквиру магнето-флуидодинамичког модела.“ Драган Реџић запослен је на Физичком факултету од 1. јула 1982. године као асистент-приправник, асистент, и доцент. У научно звање Виши научни сарадник изабран је 2010. године. У звање доцента за научну област Настава физике изабран је 2011. године, са 18 публикованих радова у водећим часописима за наведену област, а 2018. године је реизабран.

Драган Реџић рођен је 7. јануара 1958. године у Добоју. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. На Физичком факултету Универзитета у Београду, смер Теоријска физика, дипломирао је јануара 1981. године са просечном оценом 9,22 (Октобарска награда града Београда за најбоље научне и стручне радове студената).  На истом факултету магистрирао је 2004. године, смер  Настава физике, а докторирао 2009. године, на теми „Егзактна решења неких проблема електродинамике тела у кретању у оквиру магнето-флуидодинамичког модела.“ Драган Реџић запослен је на Физичком факултету од 1. јула 1982. године као асистент-приправник, асистент, и доцент. У научно звање Виши научни сарадник изабран је 2010. године. У звање доцента за научну област Настава физике изабран је 2011. године, са 18 публикованих радова у водећим часописима за наведену област, а 2018. године је реизабран. Драган Реџић држао је дуго година рачунске вежбе студентима Физике, Метеорологије, Астрофизике и Физичке хемије на низу предмета, на општим (електромагнетизам и атомска физика, физичка оптика), као и на специјалним курсевима (Квантна теорија поља, Математичка физика III), као и експерименталне вежбе на курсу Физичке механике. Већину курсева на којима је радио „покривао“ је збиркама задатака у рукописној форми.  Последњих осам година држи наставу из предмета Електромагнетизам и основи атомске физике за студенте Метеорологије. Био је ментор једног мастер рада, и члан комисија за одбрану дипломских радова.Из тематике којом се бави публиковао је једну књигу, у сопственом издању, уз подршку Министарства науке. Низ година Д. Реџић је радио на популаризацији физике као члан комисија за припрему и преглед задатака на средњошколским такмичењима, и као аутор чланака у часописима „Млади физичар“ и „Галаксија.“

Основна област научно-истраживачког рада Д. Реџића је Класична теорија поља, која потпада под научне области Физика честица и поља и Настава физике. Његова истраживања су посвећена теоријском проучавању електродинамике тела у кретању, као и методолошким  проблемима специјалне теорије релативности и класичне електродинамике. До сада је публиковао 47 радова, од чега отприлике четвртина спада у научну критику или полемику, највише у часописима American Journal of Physics и European Journal of Physics.  Д. Реџић је једини аутор 40 радова, и први аутор на преосталим радовима. Радови су му цитирани, без аутоцитата и цитата коаутора, преко 170 пута, од чега приближно 120 цитата регистрованих у базама  Web of Science и Scopus. Служио је као рецензент у више од десет угледних међународних часописа, око 50 пута до сада. Учесник је на пројектима Министарства науке 171028 и 171029.

Списак значајнијих публикација
D V Redzic, Eur. J. Phys. 35 045011 (2014)
D V Redzic and V Hnizdo, Eur. J. Phys. 34 495-501 (2013)
D V Redzic et al, J. of Electromagn. Waves and Appl. 25 1146-55 (2011)
D V Redzic, Eur. J. Phys. 29 257-62 (2008)
D V Redzic, Eur. J. Phys. 27 147-57 (2006)
D V Redzic and S S Redzic, J. Phys. D: Appl. Phys. 38 3991-4 (2005)
D V Redzic, Eur. J. Phys. 25 623-32 (2004)
D V Redzic, Eur. J. Phys. 22 595-9 (2001)
D V Redzic, Am. J. Phys. 62 1118-21 (1994)
D V Redzic, Am. J. Phys. 58 1205-8 (1990)