Физички факултет

Илија Савић је рођен 3. августа 1939. године у Клисури, Бела Паланка. Основну школу завршио је у Клисури, а гимназију у Белој Паланци. Након завршене гимназије уписао се на Природно-математички факултет у Београду, на групу за физику. Студије физике је завршио јуна 1962. године, а септембра исте године уписао је последипломске студије из Физике чврстог стања, такође на Природно-математичком факултету у Београду. Магистарски рад под насловом: “Добијање танких феромагнетних слојева и проучавање њихових магнетних особина“ успешно је одбранио 27. априла 1967. године.

Октобра 1967. године Илија Савић је изабран за асистента на Катедри за физику Природно-математичког факултета у Београду, за предмет Физика 1, а касније и предмет Нуклеарна физика. У периоду од октобра 1979. године до октобра 1981. године био је на специјализацији у Институту за физику Универзитта у Цириху, где је радио на проблемима критичних појава, посебно на испитивању критичног понашања магнетних система методом Моssbauer-ове спектроскопије.

Докторску дисертацију под насловом: “Моssbauer-ова спектроскопија критичног понашања RbFe F4 i KFeF4” одбранио je на Природно-математичком факултету у Београду 20. априла 1984. године.

Илија Савић је јуна 1985. године изабран у звање доцента за предмете: Субатомска физика и Физика за студенте биологије у Институту за физику Природно-математичког факултета у Београду, а у звање ванредног професора за исте предмете изабран је 28. јуна 1989. године. Од априла 1989. до јуна 1989. године био је на последокторској специјализацији у Институту за физику Универзитета у Цириху, где је радио на проблемима високотемпературске суперпроводљивости.

У звање редовог професора за предмете: Субатомска физика и Савремене методе у физици на Физичком факултету у Београду Илија Савић је изабран 1995. године.

Илија Савић се бавио научно-истраживчки радом у областима Нуклеарна физика и Физика чврстог стања. Објавио је 82 рада у међународним часописима, 5 радова у зборницима радова домаћих научних скупова, 4 саопштења на међународним научним скуповима и 7 саопштења на домаћим симпозијумима.

Радови Илије Савића до сада су цитирани 1248 пута од стране других аутора у међународној научној литератури. Поред тога, Илија Савић био је руководилац три магистарска рада, једне докторске дисертације и једног пројекта. Илија Савић је аутор једног сталног универзитетског уџбеника, два помоћна универзитетска уџбеника и једног средњешколског уџбеника. Посебно треба истаћи да је захваљујући залагању Илије Савића на Физичком факулте ту 1993. године формирна рачунарска лабораторија, која је првенствно намењена студентима основих студија.

Илија Савић је веома активно учествовао како у наставној и научно-истраживачкој делатности тако и у свим осталим активностима Физичког факултета уз посебно запажену активност у раду руководећих органа факултета. Између осталог, био је продекан за материјално-финансијске послове, продекан за наставу и у два мандатна периода, декан Физичког факултета. Посебно треба истаћи да је Илија Савић дао значајан допринос формирању Физичког факултета при трансформацији Природно-математичког факултета у шест посебних факултета.

Илија Савић је у три мандатна периода био председник Друштва физичара Србије, а у својству председника Управног одбора, више од 20 година успешно руководи радом Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“.