Др Јагош Пурић (1942 - 2022)
| Кратка стручна биографија |
|---|
Проф. др Јагош Пурић је рођен 1942. године на Коврену, Бијело Поље, Црна Гора. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Београду 1965. године. Магистрирао је 1969, а докторирао 1972. године на истом факултету. Као постдокторски стипендиста Међународне агенције за атомску енергију у Бечу (IAEA) радио је школске 1973/74 године у Лабораторији за физику плазме и термонуклеарну фузију u Каламу (Culham) у Енглеској, где је у току била изградња токамака JET (Joint European Thorus). Од 1967. до 1973. године радио је као асистент на Физичком факултету у Београду, када је изабран за доцента. За ванредног професора на Физичком факултету је изабран 1981, а за редовног 1984. године. Проф. др Јагош Пурић је студентима физике, хемије, математике, механике и биологије предавао више предмета: Општи курс физике, Физичку механику, Физику атома, Електромагнетизам и Примењену спектроскопију. Аутор је више уџбеника и збирки задатака. Научна делатност професора Пурића везана је за области физике атома, физике и спектроскопије плазме, физике фузионе плазме и физике ласера. Аутор је преко 200 научних публикација, од којих је преко сто штампано у међународним часописима. Радови су му цитирани преко 1200 пута. Већина ових радова посвећена је експерименталном одређивању Штаркових параметара спектралних линија у плазми. Руководио је са више магистарских и докторских радова. Рецензира за више међународних часописа и добитник је неколико признања за истакнутог рецензента. Имао је или има врло успешну сарадњу са Лабораторијом у Culham-у, у Енглеској, Опсерваторијом у Меудону код Париза, Институтом за молекулску и атомску физику Националне академије Белорусије у Минску, са Институтом за ласерско инжињерство Универзитета у Осаки и Институтом за фузионе науке у Нагоји у Јапану. Добитник је Октобарске награде града Београда за науку 1973. г. и награде Института за физику за 1971.г. Награду Савеза студената Универзитета у Београду «Четврти април» добио је као студент 1964. г., као асистент (1968) и као редовни професор (1985). Био је члан Научног друштва Србије од 1996. године. На Универзитету у Београду обављао је многе одговорне дужности као што су: шеф Катедре за физику атома и молекула, управник Института за физику ПМФ, управник и декан Одсека за физичке и метеоролошке науке, продекан и декан Природно-математичког факултета (1987–91), члан Скупштине и Савета Универзитета у Београду и ректор Универзитета у Београду (1998–2000). Преминуо је у Београду, 11. децембра 2022. године.
|
