Др Милан Напијало (1926 - 2008)
| Кратка стручна биографија |
|---|
Милан Напијало (1926–2009) је био физичар и универзитетски наставник. Највећи допринос дао је у физици чврстог стања. Рођен је у Париском региону, у Француској. Студирао је физику на београдском Природно–математичком факултету где је дипломирао 1953. године. Исте године отпочео је универзитетску каријеру као асистент у Лабораторији за физику ИИ. Докторирао је 1965. на Природнословном–математичком факултету у Загребу. Прошао је кроз сва предавачка звања од доцента (1966), преко ванредног (1974), до редовног професора. Предавао је: Физику И, Физику ИИ, Електромагнетизам и оптику, Физику чврстог стања, Лабораторијску технику на основним а на постдипломским студијама Структурну кристалографију, Магнетизам, Класичну теорију поља и Физичку електронику. Предавао је и Атомску физику на ПМФ-у Новом Саду (1966–1968) и Физичку механику, Електромагнетизам и Лабораторијску технику у Крагујевцу (од 1973). Напијало је био аутор једног средњошколског уџбеника, преводилац уџбеника атомске физике са руског језика Атомска физика И Е. В. Шпољског и аутор популарне брошуре о топлоти. У свом научноистраживачком раду Напијало се бавио физиком чврстог стања, посебно магнетизмом и структуром и физичким особинама једињења прелазних метала. Формирао је групу која се бавила физиком чврстог стања, којој је дуго био и руководилац. Објавио је око 25 научних радова, презентовао са четрдесетак саопштења на научним скуповима и објавио је пет стручних радова. По Љубомиру Ћирковићу названа је награда која се додељује најбољим студентима физике на Физичком факултету у Београду. |
