Физички факултет

Никола М. Коњевић је на групи Физичка хемија Природно-математичког факултета Универзитета у Београду дипломирао 1963. године. Магистрирао је из области физике плазме једносмерног електричног лука 1965. године на групи за Физику истог факултета. Докторирао је 1968. године на Електротехничком факултету Универзитета у Ливерпулу, Енглеска, из области ласерске дијагностике плазме. Докторска дисертација је нострификована на ПМФ-у у Београду као докторат физичких наука.

Од 1964. до 1978. године ради у Институту за физику у Београду на истраживањима у области спектроскопије гасне плазме и примене ласера за дијагностику плазме. Од 1978. до 1983. радио је у Институту за примењену физику (касније Институт за микроталасну технику и електронику- ИМТЕЛ) у Београду,  на истраживању физичких процеса у ласерима, њиховом развоју и примениза за контролу загађења атмосфере. Од 1983. године радио је Институту за физику у Земуну на истраживањима из области спектроскопије плазме и интеракције ласерског зрачења са материјалима. Од 1988. године запослен је на Физичком факултету у Београду а са једном трећином радног времена ради у Институту за физику.
Изабран је 1969. године у звање научног сарадника, 1974. у звање вишег научног сарадника а 1979. у звање научног саветника.

Педагошки рад је започео 1971. године када је изабран за доцента Катедре за физику ПМФ у Новом Саду. У звање ванредног професора Електротехничког факултета у Београду изабран је 1975, а у звање редовног професора Физичког факултета 1988. године. У току свог педагошког рада предавао је у Новом Саду “Oпшти курс физике”. На Електротехничком факултету, смер Техничка физика, 1974. године први пут код нас уводи предмет “Kвантна електроника”. Учествовао је у формирању програма за Оптоелектронику, смер на последипломским студијама на ЕТФ-у, на коме је предавао предмет “Kвантни генератори и појачавачи”.

На Физичком факултету предавао је до  2005. године “Kванту оптику” и “Основе физике јонизованих гасова и ласера”. Руководилац је смера Квантна оптика на последипломским студијама Физичког факултета.

У току дугогодишњег научног рада руководио је или био члан пројектног савета већег броја пројеката научних заједница и министарстава почев од 1976. године. До 2005. године руководио је пројектом 1736 “Плазма и пражњења: радијациона својства и интеракција са површинама” Министарства за науку и заштиту околине. Од 2006. руководи новим пројектом 141029Б “Ниско-температурна плазма и гасна пражњења: радијативна својства и интеракција са површинама” код истог министарства.

Од 1971. године  више од двадесет година  водио је успешну сарадњу са Националним бироом за стандарде, сада Национални институт за стандарде и технологију Сједињених Америчких Држава. У овом периоду успешно је реализовано и неколико других пројеката, од којих се посебно истичу они са Интернационалном агенцијом за атомску енергију у Бечу. Са већим бројем познатих института остварио је дугогодишњу сарадњу: Институт за општу физику, Москва, Институт за атомску физику, Букурешт, Институт за експерименталну физику Рурског универзитета, Бохум, Париска опсерваторија, Медон, и са Факултетом за оптику и примењену физику Универзитета у Баљадолиду.

За свој научни рад Никола Коњевић је добио Октобарску награду града Београда (са два коаутора) 1973. године, Годишњу награду  Институра  за физику у Београду, 1977. Годишњу награду Института за примењену физику, 1981, писмена признања за успешну реализованеу сарадњу са Националним  бироом за стандарде САД 1978. и 1982. године  и награду “Mарко Јарић” за изузетне научне резултате у физици за 1999.годину.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2000, a за редовног члана 2006. године.